Znam da je nedeljni ručak uveliko prošao, al danas sam se, bar na trenutak vratila u prošlost. Kuvala sam jedan deo “velikog ručka”. Oduvek, od kako pamtim, mama je nedeljom kuvala baš taj, čuveni “veliki ručak”. I dan danas kada se svi, onako porodično sjatimo kod nje na ručak, ta tradicija se nastavlja…

Nedelja je sveti dan, a porodica je svetinja, bez obzira na to koliko članova broji. Nedelja je dan kada se ništa ne bi trebalo raditi. Nedeljom se svi članovi porodice okupe i uz svečani ručak uživaju i opuštaju od prethodne radne sedmice. Nedeljom se prepričavaju anegdote, svi se smeju i uživaju…

Kad god se u mojoj kući spominjao nedeljni ručak to je podrazumevalo da na stolu uvek bude, pod obavezno, supa sa knedlama i pravim domaćim rezancima.

Zatim, odmah posle supe išao je rinflajš (reč potiče od nemačke reči Rindfleisch što u bukvalnom prevodu znači govedina) koji podrazumeva pirinač poslužen uz crveni sos (ponekad beli sos),

i kuvano meso i šargarepa (i ostalo povrće) iz supe.

Bude tu i koji bareni krompir (za one koji ne vole pirinač).

E, posle toga dolazi na red pohovano meso. Ako je bilo barena krompira, mama bi nam napravila i pire krompir (da se lepo slaže uz pohovano meso), i naravno, neka domaća salata (zimi turšija, kiseli kupus ili mešana kisela salata, a s proleća zelena salata ili neka druga salata od povrća iz mamine bašte).

Na kraju, posle ovako obilnog ručka, kada se onako lepo naručkamo, uvek je bilo mesta bar za jednu štrudlu s makom. Znači kolači su nedeljom bili obavezni. Morali smo da se “osladimo” nekom štrudlom, bunar kiflama ili nekim drugim domaćim, starinskim kolačem…

Ovo je lažna štrudla s makom, a mama je nama pravila onu pravu 🙂

Ja danas nisam sve to pravila. Nikad ne pravim sve to, jer kad pogledaš, mnogo je to hrane, a ovi moji, bar za sada, što bi rekli ljudi, k’o vrapci jedu. Međutim, kod nas, kad je taj nedeljni ručak, obavezno bude “velika supa” i onda, dal’ pirinač i sos sa kuvanim mesom i povrćem, il’ neka druga kombinacija mesa i povrća. “Velika supa” je omiljena supa moje dece, a od malih nogu je tako zovu jer sam je oduvek kuvala u velikom loncu.

Dakle, danas smo se malko opet vratili u detinjstvo i za ručak imali veliku kokošiju supu sa knedlama od džigerice i rinflajš 🙂

Za supu mi je bilo potrebno sledeće:

• Kokošije meso (nešto sitneži i obavezno belo meso, jer ga moja deca obožavaju)
• veza zeleni (šargarepa, peršun, paštrnak, celer,peršunovo lišće i lišće celera)
• veća glavica crnog luka
• začini (so, biber u zrnu, začin od povrća, lovorov list)
• i naravno voda u kojoj se sve to kuva
• na kraju rezanci da se zakuvaju u supu
• i obavezno knedle sa pilećom džigericom

Crveni sos sam pravila po standardnom receptu i poslužila uz kuvani pirinač i meso iz supe 🙂

Sve u svemu, ručak je bio FE-NO-ME-NA-LAN!!!

Eh, da… Zaboravih na kolače…

Ja ovog puta nisam pravila kolače uz ručak, jer sam celo pre podne bodrila decu na utakmici. Da, da, mame i to rade 🙂 I bilo mi je zaista divno, a moja deca su se ipak osladila. Pitate se kako? E pa ovako…

Ima jedna sjajna stvar. Sedneš za računar, napraviš par klikova, poručiš šta želiš i oni ti donesu na kućnu adresu. Povoljno je, a što je ukusno… Mmm…. Prste da poližeš…

O čemu se radi?

O tome nekom drugom prilikom 😉

Nego, da ja vas nešto pitam.

Da li je ovo i vaš omiljeni nedeljni ručak iz detinjstva? Koji je vaš omiljeni ručak nedeljom?