Special

Farbanje jaja u lukovini – pričom protiv zaborava

Od kad je sveta i veka“, kazala bi moja Baba, “Vaskršnja jaja su se navek na Veliki petak kuvala u lukovini i šarala različitim listićima koji bi se našli u bašČi i u dvorištu“. Farbanje jaja u lukovini je odličan način da se prirodom borimo protiv hemije. Zapravo, čitav postupak nije nikakva mudrost, više je tradicija i priča. Svaka kuća ima neku svoju priču. Tako sam i ja, jedan deo svoje priče vezane za Veliki petak i farbanje jaja opisala ranije, a sada ću vam pričati Njenu priču. DakleM, ovog puta u duhu sa prirodom. Farbanje jaja u lukovini… Baš kao nekada kada su to radile naše bake…

Stari šporet “Smederevac” stajao je negde na sredini levog zida kujne, a iznad njega visilo je veliko belo, vezeno platno. Na njemu se nalazila domaćica, u domaćoj ’aljini, opasana keceljom, na glavi povezana maramom (sva u plavom vezu rađena). Stoji za šporetom i nešto kuva, a iznad njene glave, istim plavim koncem izvezena rečenica:

“Kuvarice manje zbori, da ti ručak ne zagori!”

E baš za takvim šporetom je kuvala Ona, moja Baba. Svakog jutra ranom zorom je ustajala da založi vatru šapurikom iz starog čardaka. I baš na tom šporetu skuvano je, ne znam ni ja koliko jaja u lukovini…

Za farbanje jaja u lukovini potrebno je:

  • lukovina (suve ljuske crnog luka)
  • sveža jaja
  • sirće
  • so
  • voda

Ako želite šare na jajima, trebaće vam:

  • travčice i listići zanimljivog oblika
  • najlon čarape
  • konac za vezivanje

lukovina-za-farbanje-jaja

Priprema:

Velika plava šerpa, već obijena i zakrpljena na nekoliko mesta, bila bi puna suvih ljusaka od luka koje je Baba marljivo skupljala i stavljala sa strane kako bi mogla farbati jaja za Uskrs. Domaća jaja, njenom rukom danima su sakupljana iz malog kokošinjca na kraju dvorišta. Svako jaje brižno obrisano. Na njega stavljeni pažljivo odabrani listići, pa zajedno sa njima jaje ubačeno u najlon čarapu, svezano koncem na oba kraja. Potom svako od njih lagano spušteno na dno šerpe, koju je sa dva-tri prsta prethodno prekrila lukovinom. I tako bi polagano ređala, red lukovine, red jaja, red lukovine, pa opet jaja. I sve tako u krug, dok ne bi popunila šerpu i utrošila sva jaja namenjena za farbanje. Od gore bi sve  bilo pokriveno lukovinom. Pažljivo bi zalila vodom, dodala sirćeta i soli od oka i ostavila šerpu na sred šporeta da voda provri.

So se stavlja da bi se jaja lakše ljuštila, a sirće da bi se boja bolje primila i da ljuska ne bi pucala prilikom kuvanja. Takođe je važno napomenuti da je poželjno da jaja i voda u kojoj se kuvaju budu sobne temperature pre kuvanja. Za mramorni izgled jaja, ja sam ljuske od luka iseckala makazama, jaja pokvasila pa ih u njih uvaljala, a potom ih pažljivo ubacila u najlon čarape i svezala. Ako želite da jaja budu šarena, možete iseckati i dodati lukovinu od crvenog luka.

farbanje-jaja-u-lukovini-postupak

Kad je voda provrila, šerpu bi maknula u kraj i ostavila da se na tihoj vatri jaja kuvaju i istovremeno farbaju za predstojeći, najveći praznik, Vaskrs. Jaja su se tako kuvala i farbala satima. Tokom noći vatra se gasila. Šerpa sa jajima u lukovini bi i dalje stajala na kraju šporeta, kako bi se tokom noći ohladila zajedno sa vodom u kojoj su bila.

Izjutra, Baba bi lagano povadila jaja iz šerpe. Sa svakog jajeta bi skidala najlon čarapu i listove kojima je šarala Uskršnja jaja i ostavila ih da se prosuše.

jaja-farbana-u-lukovini

Osušena i ofarbana jaja u lukovini bi potom namašćenom krpom, jedno po jedno uglancala i u plekanu činiju stavljala.

Naravno, u današnje vreme, u doba modernih šporeta, frižidera i druge razne tehnike, ceo ovaj postupak obavlja se za mnogo kraće vreme. Jaja barim u lukovini isto koliko i bez nje, znači oko 10 minuta na srednje jakoj vatri, jedino što ih ostavim u toj vodi da se hlade kako bi poprimila lepu crvenkasto-braon boju.

Posluženje:

Na dan Uskrsa, iznela bi jaja farbana u lukovini i stavila ih na sred stola. S jedne strane mladi luk, rotkvice i ukiseljeni ren iz njene bašte, sa druge strane kuvana šunka dobijena od krmače koju su sami uzgajili i sami uredili prethodne zime. Naravno, tu je i listača pogača, njenom rukom zamešena, vruća mirisna…

Sve je bilo spremno za Uskršnji doručak, koji bi, razume se, otpočeo kucanjem jajima. Vriska i cika nas mališana kada bismo koje jaje polupali. Kako li smo samo bili srećni. Tada smo znali da se smejemo od srca i izistinski se radujemo. Samo jedno jaje je moglo da pobedi, a nekako se uvek dešavalo da to pobedničko jaje upravo pripadne nekome od najmlađih. I pored svih napora koje je uložila da nam spremi valjani Uskrs, ni u jednom trenu, na njenom licu se nije mogao videti umor. Samo sreća, zadovoljstvo i srce ispunjeno ljubavlju…

jaja-farbana-u-lukovini

Za to vreme, na šporetu naloženom šapurikama, od rane zore se svašta nešto kuvalo. Naravno, u velikom loncu, s mnogo ljubavi kuvala se domaća supa od petla. Tog je jutra, u cik zore, baba išla do kokošinjca da izabere najlepšeg i najkrupnijeg petla. Uredila ga svojim rukama i spremila u lonac, “jer dolaze najmiliji na ručak, valja se najlepše i najveće spremiti…”

Danas sam se setila i Babe i njene stare kujne. I naše kuće na lakat. Iako ta kuća više nije ista, odavno je neko drugi uređuje prema svom ukusu, trudim se da je sačuvam u nekoj od fioka u mojoj glavi. Čak su i moja sećanja na tu kuću pomalo izbledela. Sreća pa imam i sa kim da pričam i da se prisećam. Tu su moji roditelji, živi, zdravi, Bogu hvala, neka im Bog podari dug i zdravljem i srećom ispunjen život. Sa njima, sa svojom sestrom i bratom, pokadkad i tetkom često pričam o Babi i Dedi i tim davnim vremenima. Uglavnom baš oko tih velikih praznika razmenjujemo sećanja. Pričamo o njima i svojoj deci. Čuvamo tradiciju naše porodice i pričom se borimo protiv zaborava…

jaja-farbana-u-lukovini

Uživajte u praznicima sa vašim najmilijima. Volite ih, ljubite, pričajte sa njima. Zahvalite se Bogu na svakom danu, kakav god on bio. Zahvalite se na svakom zajednički provedenom trenutku sa vašim najmilijima.

HRISTOS VOSKRESE, RADOST DONESE!

SREĆAN USKRS!!!

Dopao vam se tekst? Slobodno ga podelite ili ostavite komentar 🙂

Nešto kuvamo u glavi, a nešto na šporetu... Ja sam Danijela Gikić, kreator sam i autor bloga „ŠtaSeKuva?“, ali sam pre svega majka dva divna dečaka. Ja sam jedna obična žena koja voli da kuva i ugađa svojim najmilijima. Često eksperimentišem u kuhinji i uživam u svakom zalogaju. Volim sve vrste salata i povrća, ribu i lagana mesa. Volim testo i testenine, a kolače obožavam. Uglavnom pravim jednostavna jela koja se pripremaju od lako dostupnih namirnica. Zbog svoje dece se trudim da očuvam tradiciju i običaje u svojoj kući, te sam iz istog razloga blog pokrenula i posvetila upravo njima. Želja mi je da od zaborava sačuvam jela koja su generacijama pripremana u mojoj porodici, kao i neka nova, koja u hodu isprobavam i uvrštavam u naš jelovnik. Blog „ŠtaSeKuva?“ osmišljen je da kroz razne recepte i male životne priče sačuva neke divne uspomene na meni drage ljude, ali i da bude svojevrstan podsetnik mojoj deci, jednoga dana kada odrastu. Recepti su detaljno opisani i dokumentovani fotografijama kako bi bili od koristi i početnicima u kuvanju.

No Comments

Leave a reply

%d bloggers like this: