Special

Opušteni petak u dilemi

Evo ga, opet petak. Svi oni koji me poznaju (pa i čitaju), već znaju da je petak moj dan za opuštanje. Petkom obično nikad ne kuvam. Svakog petka idem kod moje Šišarke, osim izuzetnih prilika kad je nešto drugo u planu, kao recimo pižama party :-). I da naravno, petkom gledam uvek prvo sebi da ugodim. Međutim, ovaj petak je nešto drugačiji od ostalih, ovaj petak sam u dilemi… Ako se pitate zbog čega? Evo, kazaću vam…

Elem, pre izvesnog vremena, počela sam da pišem jedan blog ŠtaSeKuva?. Da, da, to je upravo ovaj koji čitate :-). Ovaj blog sam zamislila da bude nešto kao život (skoro) svake žene, znači red priče – red kuvanja… Inače, nas žene uglavnom i “bije glas” kako mnooogo nešto volimo da pričamo, ali ja sad hoću to da demantujem i moram – zapravo, hoću da vam kažem, da to baš i nije tako. Mi žene, u stvari i ne pričamo mnogo, mi zapravo samo razmenjujemo naša znanja i naše utiske, a kako ih, Bogu hvala, imamo mnooogo, onda tako ispada da puno pričamo :-).

bla bla bla...

bla bla bla… (slika je odavde)

Nego, da ne dužim dalje (ispašće opet da puno pričam), da vam kažem nešto u vezi te dileme. Evo kako pišem ovaj blog, imam priliku i da čitam tuđe blogove, pa i komentare na njima. Neću da ulazim u dalju diskusiju o tome ko šta i kako piše (niti sam kompetentna da pričam o tome), jer sve je stvar izbora i osećaja stvaraoca. Ovo je “slobodan prostor” pa svako ima pravo da se izjasni, kao i da svoju kreativnost ispolji na sebi svojstven način.

Što se ovog mog pisanija tiče, primetila sam da je mnogo više pažnje posvećeno mojim receptima nego priči (bar u poslednje vreme)… Zapravo, iako ima onih kojima se sve podjednako dopada, znam da mi je “publika” podeljena. S jedne strane tu su one osobe koje cene pisanu reč, te od njih i najčešće dobijam komentare na Duboko u mislima, U petak i Onako uz kaficu – hvala svima od srca! S druge strane, tu su oni koji vole kulinarstvo i kojima se mnogo dopadaju sve te đakonije koje stvaram U kuhinji, pa zato ima mnooogo više interesovanja za ovaj deo pisanija. Što bi neki “zli jezici” u ovom momentu rekli: “Bolje kuvaš, nego što pišeš, pa bi ti bolje bilo da se držiš varjače i šporeta nego pera (tastature) i pisanja!” A opet, s druge strane, kažu ljudi “svaka krpa nađe svoju zakrpu”, pa tako, valjda i svaki članak (post) ima svog čitaoca.

Zadnja dva dana se dešava upravo ono što sam i spomenula maločas. Zahvaljujući nekim mojim receptima koje sam objavljivala u poslednjih par dana, desilo se to da je ovaj blog juče “skočio” na zapaženo visoko mesto po čitanosti, što me je, da ne budem lažno skromna, zaista prijatno iznenadilo. Međutim, sada postavljam samoj sebi pitanje: Da li uopšte da nastavim da radim ono što volim i ono u čemu zaista uživam (pa makar to malo ko pročitao, ili možda čak i niko)? Ili da se ipak držim samo kuhinje, odnosno varjače i šporeta, pa sa svima koji vole da kuvaju, delim recepte i male trikove koje primenjujem u kuhinji?

Kuvati ili pisati? Pitanje je sad…

Mislim, neću da ovo moje pitanje zvuči kao pitanje Šekspirovog junaka Hamleta, niti želim da smaram svojim pisanijem jednu ili drugu grupu ljudi u ovom internet svetu, ali zaista, ponekad čovek zapadne u dilemu, pa se pita šta dalje?! Da li nastaviti ovako ili se odlučiti za jedno i tako nastaviti dalje???

E sad, ovde vi – drage moje čitateljke i dragi moji čitaoci, stupate na scenu… Izvolite, biće mi drago da čujem vaše komentare, a ujedno se unapred zahvaljujem :-).

(pošto je i ovo jedan vid scene – ovde ide moj dubok naklon).

duboki naklon

Duboki naklon (slika pozajmljena odavde)

Napomena: Naslovna slika je pozajmljena odavde.

Dopao vam se tekst? Slobodno ga podelite ili ostavite komentar 🙂

Nešto kuvamo u glavi, a nešto na šporetu... Ja sam Danijela Gikić, kreator sam i autor bloga „ŠtaSeKuva?“, ali sam pre svega majka dva divna dečaka. Ja sam jedna obična žena koja voli da kuva i ugađa svojim najmilijima. Često eksperimentišem u kuhinji i uživam u svakom zalogaju. Volim sve vrste salata i povrća, ribu i lagana mesa. Volim testo i testenine, a kolače obožavam. Uglavnom pravim jednostavna jela koja se pripremaju od lako dostupnih namirnica. Zbog svoje dece se trudim da očuvam tradiciju i običaje u svojoj kući, te sam iz istog razloga blog pokrenula i posvetila upravo njima. Želja mi je da od zaborava sačuvam jela koja su generacijama pripremana u mojoj porodici, kao i neka nova, koja u hodu isprobavam i uvrštavam u naš jelovnik. Blog „ŠtaSeKuva?“ osmišljen je da kroz razne recepte i male životne priče sačuva neke divne uspomene na meni drage ljude, ali i da bude svojevrstan podsetnik mojoj deci, jednoga dana kada odrastu. Recepti su detaljno opisani i dokumentovani fotografijama kako bi bili od koristi i početnicima u kuvanju.

7 Comments
  1. Reply Rada72 20/06/2014 at 20:34

    Ja volim tvoje tekstove..pozdrav!

    • Reply ŠtaSeKuva? 20/06/2014 at 20:48

      Hvala Rado. Puno znači podrška nekoga ko je dugo u ovoj priči! Zahvaljujem 🙂

  2. Reply tamarica0506 20/06/2014 at 20:39

    Nastavi da pišeš. Ne obaziri se na komentare drugih, jer znaš kako kažu:’U životu radi ono šta želiš, a ljudi. Oni će svakako pričati’.

  3. Reply dudaelixir 20/06/2014 at 21:37

    Ja mislim (tipična rečenica za blizance) da treba da uradiš onako, kako ti se ćefne. Uvek će biti onih koji će čitati, što god da napišeš. Neko će ostaviti komentar, neko neće i to je ok.
    Ja sam nova kod tebe na blogu i, kao što vidiš, evo me opet. Znači, dopada mi se! Srećno i čitamo se! 😀

    • Reply ŠtaSeKuva? 20/06/2014 at 21:45

      Hvala puno Dudo, drago mi je da ste opet tu 🙂

  4. Reply jamesoneil 11/03/2019 at 14:34

    Welcome to my blog ! I’m James.
    Even though I jokingly credit my mother for my writing talent, I know that it is a talent I have fostered from childhood. Though my mother is a writer, I also started out young.
    I’ve always had a way with words, according to my favorite educator. I was always so excited in history when we had to do a research assignment .
    Now, I help current pupils achieve the grades that have always come easily to me. It is my way of giving back to schools because I understand the troubles they must overcome to graduate.

    James – Academic Writer – Studioamytis Corp

Leave a reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: