Special

Njena ljubomora i moja ljubav prema tortama

Gosti kuvaju za vas… O kuvanju iz drugog ugla

Moja današnja gošća: Negoslava Stanojević

 

Mi smo uvek imali neki poseban, drugarsko-kolegijalni odnos. Koji je vremenom prerastao u jedno lepo prijateljstvo.

Neka kaže ko šta hoće, ali ja u muško-ženska prijateljstva verujem. Ma bila začinjena i dozom bezopasnog flerta. Dok je u granicama koje su sami u tom odnosu postavili, muškarac i žena mogu da jedno drugom budu i samo oslonac i podrška, rame za plakanje, mesto za odlaganje tajni, odušak od sivila svakodnevice. Da kazano ostane gde je kazano. Da se žalba na nekog ne protumači kao ogovaranje. Da se slučajni maleri ne iskoriste za podsmeh i ismevanje. Da se bude, i u dobru i u zlu, ali ono, iskreno da iskrenije i ne može, bez skrivenih namera i lukavo zamaskiranih očekivanja. Bez one, tako opterećujuće a opet neprekidne potrebe da ostaviš utisak na osobu kojoj želiš da se, nevažno iz kojih razloga i pobuda, približiš.
I ne sećam se kada se u to prijateljstvo između Mitketa i mene umešala njegova žena. Ni zašto.

Možda je čula da tokom velikog odmora uvek imamo neke važne teme za razgovor malo dalje od ostalih, u nekom uglu zbornice, dok ostale kolege galame. Ili da umemo da se zanesemo u priči i tako prečujemo zvono, pa ponekad odemo na čas tek kada vidimo da se zbornica isprazni. Ili, moždaaaaa… da na kolektivnim zabavama obavezno sedimo zajedno, da on pije i moj aperitiv, a ja pojedem i njegov kolač.

Tokom tih naših kratkih susreta shvatila sam, iz njenih na brzinu uhvaćenih pogleda, iz izraza lica prilikom pozdrava, iz stiska ruke i nameštenog osmeha, da sam joj sve samo ne simpatična. Da me meri posebnim aršinima. Da me procenjuje kroz lupu svoje, zabrinutošću izazvane radoznalosti i provlači kroz prizmu neke svoje i nametnute joj, tuđe sumnjičavosti.

A onda sam počela da primećujem, ali časnu ti reč dajem, nisam paranoična, samo imam dobro oko i tu moć zapažanja da vidim i kada ne gledam, kako sve više liči na mene. Kako njena tamnocrvena kosa dobija moje nijanse ljubičaste, a ruž joj se iz bordo pretvara u ciklama. Kako joj je kosa porasla i kako je podiže u punđu. Kako produžava minđuše i kako potkraćuje suknju, onako, da se kolena tek nazru ispod šava. I kako bezlične pamučne majice na njoj zamenjuju romantične čipkaste bluzice.

A onda je počela da se raspituje za moje recepte. Posebno za torte, koje naprosto obožavam… doduše više da jedem nego da mesim, ali šta ću kad u ove kupovne guraju samo margarin, a torta bez putera je samo upropašteni patišpanj.

Od kako sam počela da pratim ove gastro blogove, ne mogu ni da pročitam sve recepte, kamo li još i da probam svaki. A ionako sam nabacila koje kilo više, kad imam tortu u kući, ženo, ne izlazim iz frižidera.

I tako, čim mi se prijede neka torta, a ne postižem da oprobam recept, ja ga serviram njoj. Kao, pravila sam i divna je i moji je obožavaju… pojela se, nisam stigla pošteno parče da pojedem.

Progutala je udicu, davno. Pa tako ja malo, malo i- proverim neki dopadljiv recept. Sve što joj uspe, pošalje mi. Uredno zapakovano, sa sve plastičnom kašičicom.

Dobro, kad je veće parče, ostavim ja pola u Stojankin sto.

Kako ko je Stojanka? Stojanka je moja najbolja prijateljica. Mitketova ljubavnica vec dve decenije. Radi uvek u suprotnoj smeni.

Gost bloga: Negoslavlje; autor teksta: Negoslava Stanojević

Dopao vam se tekst? Slobodno ga podelite ili ostavite komentar 🙂

Nešto kuvamo u glavi, a nešto na šporetu... Ja sam Danijela Gikić, kreator sam i autor bloga „ŠtaSeKuva?“, ali sam pre svega majka dva divna dečaka. Ja sam jedna obična žena koja voli da kuva i ugađa svojim najmilijima. Često eksperimentišem u kuhinji i uživam u svakom zalogaju. Volim sve vrste salata i povrća, ribu i lagana mesa. Volim testo i testenine, a kolače obožavam. Uglavnom pravim jednostavna jela koja se pripremaju od lako dostupnih namirnica. Zbog svoje dece se trudim da očuvam tradiciju i običaje u svojoj kući, te sam iz istog razloga blog pokrenula i posvetila upravo njima. Želja mi je da od zaborava sačuvam jela koja su generacijama pripremana u mojoj porodici, kao i neka nova, koja u hodu isprobavam i uvrštavam u naš jelovnik. Blog „ŠtaSeKuva?“ osmišljen je da kroz razne recepte i male životne priče sačuva neke divne uspomene na meni drage ljude, ali i da bude svojevrstan podsetnik mojoj deci, jednoga dana kada odrastu. Recepti su detaljno opisani i dokumentovani fotografijama kako bi bili od koristi i početnicima u kuvanju.

13 Comments
  1. Reply Negoslava 31/01/2015 at 12:55

    🙂 hvala, slatka

    • Reply ŠtaSeKuva? 31/01/2015 at 14:46

      Nema na čemu draga… Hvala tebi na ovako divnoj priči i na gostovanju 😉

  2. Reply tanjat 31/01/2015 at 15:33

    🙂

  3. Reply luna 31/01/2015 at 16:34

    Super priča i super gost 🙂

    • Reply ŠtaSeKuva? 31/01/2015 at 17:01

      Hvala Luna, drago mi je da ti se dopada izbor gošće, a kad je Negoslava u pitanju, tu nema dileme, njene priče su odlične 🙂

  4. Reply Sue St 31/01/2015 at 18:16

    “Nijednu tajnu nećeš bolje sačuvati od one koju svi nagađaju”. Divna priča. Pročitala sam je ranije, a i sada sam ponovo, sa uživanjem.

  5. Reply Skitarnik 31/01/2015 at 19:07

    Dobra priča i originalan način isprobavanja torti.

    • Reply ŠtaSeKuva? 04/02/2015 at 16:54

      Da, mada, da budem iskrena još nisam na ovaj način probala torte, niti bilo koje drugo jelo 😀 A priča se i meni dopala, pa je zato i ovde 🙂

  6. Reply jelena 02/02/2015 at 09:59

    Još ja mislila biće neki recept…

    • Reply ŠtaSeKuva? 04/02/2015 at 16:52

      E pa sad Jelena… ne može uvek recept da bude 🙂 Uostalom, ovo i jeste kategorija “Gosti kuvaju za vas – O kuvanju iz drugog ugla” pa zato moji gosti imaju priliku da kuvaju na sebi svojstven način 🙂 a nadam se, da će se i neka tvoja priča naći ovde… uskoro 😀

Leave a reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: