Badnje je veče. Da li ste večerali? Jeste li spremni za korinđanje??? Ko ne zna šta je to korinđanje neka nastavi da čita dalje… evo jedne priče o tome…
Korinđanje je u stvari pevanje Božićnih pesama.
Posle Badnje večere, kad padne mrak, deca – korinđaši se maskiraju i kreću po komšiluku, bližoj i daljoj rodbini da čestitaju Badnje veče šaljivim Božićnim pesmicama. Ovaj običaj je karakterističan za podneblje u kome je odrastao moj otac i njegovi preci, a koji smo mi u kući nastavili i dalje da negujemo. Na žalost, korinđanje kao običaj, zadržao se još samo u nekim delovima Vojvodine.
Deca prvo pitaju domaćine: “Jel’ slobodno korinđati?” ako je odgovor potvrdan, kreće se sa korinđanjem.
Korinđa se u grupi ili pojedinačno, kako se ko dogovori i kako koje dete voli. Korinđati nije lako, posebno ako naiđete na neku kuću gde se ne poštuje ovaj običaj, ili ako naiđete na nekog “zahtevnog” domaćina 🙂
Zato smo mi kao deca išli uglavnom kod prvih komšija, kod onih koje poznajemo dobro i kod rodbine 🙂 Nije ni to bilo baš tako jednostavno, jer neki domaćini su tražili više od jedne korinđaške pesme, a neki i one bezobrazne pesmice…
Domaćini koji dočekuju korinđaše, nakon korinđanja decu nagradjuju: jabukama, orasima, suvim voćem, bombonama, mandarinama, pomorandžama, pa čak i gvozdenim novcem zabodenim u jabuku.
U nekim delovima Vojvodine već sad možete sresti maskiranu decu na ulici kako slatko stežu i ljubomorno čuvaju svoje pune džakove slatkiša.
I zato, ako vam neko dete sada pozvoni na vrata i pita “Jel slobodno korinđati?” pustite ga da korinđa i nagradite ga nekom voćkicom i slatkišima 😀
Evo nekoliko korinđaških, a tu je i moja omiljena …
Ja sam mali Jaša,
doš’o sa salaša,
i pretrč’o preko šora,
da mi date dva-tri ora’,
čašu vina il rakije,
evo Božić kod kapije!
Ako je kolač da čekam, ako je žarač da begam!!!
Ja sam mali korinđaš,
daj mi, gazda, šta imaš:
vina, rakije,
da se Božić napije!
Ako nećeš ništa dati,
ja ću Božić oterati!
Ja sam mali Pera,
ujela me kera
za nogu, za ruku –
daj mi, gazda, jabuku!
Ako nemaš jabuku,
daj mi, gazda, krušku,
ako nemaš krušku –
razbiću ti njušku!
Ja sam mala Kata
Otvorte mi vrata
da se popnem na stolicu,
Da dohvatim kobasicu,
Kobasicu u torbicu,
Krajcaricu u kesicu,
Kolačić na stapić,
Daj ,gazda vina,
Da nazdravim svima,
Čak do Ledina.
Ja pretrča preko šora,
daj nam, gazda, dva-tri ora,
a ti, strina, suvi šljiva,
ako nemaš, daj koljiva!
Ja sam mali Jaša,
Idem sa salaša,
Ja neznam kopati,
Ja neznam orati,
Već znam čekati,
i čase ispijati,
Da dobijem dva-tri ora,
Da pretrčim preko šora,
Daj,gazda vina,
Da nazdravim svima,
Čak do ledina.
Ja sam mala Julka,
ujela me ćurka,
baš za levu nogu,
pa ići ne mogu.
Daj mi gazda banku,
ako nemaš banku,
daj mi hiljadarku!
Ova kuća bogata,
dođi, gazda, kod vrta!
Daj jabuka bar po kile,
ako ne daš – id’ u vile!
Preslatki su! Juče bile kod nas 3 “ekipe” 🙂 Neko dobio pare, neko voćke, neko slatkiše. Šta se imalo, podelilo se 🙂
Jesu slatki su… kod nas su prošle godine još i bili neki korinđaši, a ove godine ni jedan nam nije pozvonio na vrata 🙁 računam, valjda su ovi od prošle godine malko prerasli korinđanje, il su zaboravili… Ja svake godine korinđam sa decom, al samo kao podrška 🙂 pa sam zato i pisala na ovu temu, da bude kao podsetnik za ubuduće, pa ko voli nek izvoli 😀