Preukusna, nešto slanija, italijanska pogača fokača sa ruzmarinom, u potpunosti me je osvojila već na prvu loptu. Taj očaravajući miris ruzmarina nadvladao je opojni miris tek pečenog hleba. Na prvi zalogaj krcka korica fokače, krckaju i iglice rugmarina. Dok žvaćem svaki zalogaj bar trideset puta, ukusi se lagano prožimaju, a mene ispunjava neverovatan osećaj zadovoljstva. I odmah poželim još jedno parče fokače. Pa još jedno, i još jedno… Ne trebaju mi ni namazi, nit šunka ili slanina, domaća kobasica. Ne, dovoljna je samo fokača sa ruzmarinom 🙂
Neću vas mnogo gnjaviti pričom. Fokača odnosno Focaccia je zapravo pogača koja na sebi ima rupe u koje možete staviti nešto od začina ili plodova po vašem izboru. Lično, meni se najviše dopada kada je kombinujem sa ruzmarinom ili sa maslinama. Tradicionalno, za razliku od vojvođanske lisnate pogače koja se radi i premazuje sa mašću, fokača se pravi sa maslinovim uljem. Znači nije ništa komplikovano, testo se mesi klasično sa vodom i kvascem, samo što se za razliku od hleba i raznih pogača koje mesimo na našem podneblju, fokača odmah oblikuje i tako ostavi da naraste.
Fokača sa ruzmarinom
Za fokaču je potrebno:
- 500 g brašna (+malo za posipanje)
- 250 ml mlake vode
- 1/2 kocke svežeg kvasca (ili 7-10 g suvog kvasca)
- 2 kafene kašičice soli
- 80 ml maslinovog ulja (+ malo za prelivanje)
- krupna morska do za posipanje
- 2-3 grančice svežeg ruzmarina
Kako se pravi fokača?
Ako fokaču pravite sa instant kvascem onda kvasac dodajete direktno u brašno, potom dodajete vodu, so i ulje. Ako ste ipak odlučili da fokaču pravite kao ja, dakle sa svežim kvascem, onda je postupak sledeći…
U mlaku vodu izmrviti kvasac da nadođe. Zatim postepeno dodavati brašno i umesiti meko elastično testo. Tokom mešenja testo osoliti i dodavati maslinovo ulje. Kada mesim mikserom, testo bude dobro umešeno za nekih 5-7 minuta, dok mi na klasičan način mešenja treba bar duplo više vremena. Znači mesim mikserom najčeće 🙂 Testo je dobro umešeno kada se ne lepi za ruke. Tada napravite jufkicu, prstom blago pritisnite testo i ako se vrati u prvobitno stanje znači da je dobro umešeno.
Na prevrnutu tepsiju posuti malo brašna a potom staviti lepo oblikovanu jufku testa za fokaču. Pobrašnjaviti oklagiju i lagano razvući testo u ovalni oblik. Četkicom od gore premazati testo sa malo ulja pa ga prekriti streč folijom. Ili, ako vam je jednostavnije, foliju premažite uljem, pa tom namazanom stranom prekrijte testo. Kod mene u stanu je nešto hladnije pa preko folije stavim još i kuhinjsku krpu i ostavim bliže šporetu gde se uglavnom nešto krčka 🙂
Nakon 30-tak minuta, kada je testo lepo naraslo, rernu uključiti na 200°C i preći na sledeću fazu, a to je pravljenje rupica u fokači i punjenje istih ruzmarinom…
Donji deo varjače (ili svoj prst) umočiti u brašno, pa praviti rupe u testu. Rupe možete praviti proizvoljnim redosledom, naravno to ne utiče na ukus. Međutim, iz čiste praktičnosti, zbog kasnijeg sečenja fokače, ja rupice pravim vertikalno pravolinijski.
Kada ste izbušili dovoljno rupa, u svaku rupu staviti po jedan snop iglica ruzmarina, a potom fokaču posuti krupnom morskom solju.
Ovako pripremljena fokača sa ruzmarinom spremna je za rernu.
Fokača se peče 25 minuta u prethodno zagrejanoj rerni na 200°C. To je taman dovoljno da pogača od gore lepo porumeni, a iznutra se dobro ispeče i da ruzmarin pusti svoje aromatično ulje.
Kad je fokača pečena, odmah tako vruću pogaču od gore preliti sa malo maslinovog ulja, po želji ga možete četkicom razmazati da sa svih strana bude ravnomešno zamašćena.
Posluženje:
Pre služenja fokaču sa ruzmarinom isecite na kocke ili pravougaonike veličine po vašem izboru.
Fokača sa ruzmarinom podjednako je ukusna i kada se jede topla ili ako je ostavite za kasnije pa je jedete hladnu.
Odličan je dodatak čorbama ili uz svinjsko pečenje na primer. Međutim, ja fokaču mnogo volim, te je mogu jesti i samo kao takvu, ukusnu, mirisnu pogaču sa ruzmarinom…
Prijatno!!!