Special

Opušteni petak u radnom elementu

I evo ga, još jedan petak se približava svom zalasku. Novi mesec, novi ciljevi, novi rokovi. Jednostavno, moraću da prebacim u petu brzinu da se ispostižem. Posla uvek ima previše, a ako još radite od kuće kao ja, pa još uzmete u obzir činjenicu da je letnji raspust, e to onda znači da i radno vreme koje ste zacrtali kao “radno” nije uvek efikasno.

Naime, imala sam jednu slatku malu gošću ove nedelje. Bili su to divni dani sa maleckom švrćolinom i mojim malim direktorima. Tek sad sam videla kako vreme zaista leti i kako su moji mali direktori odrasli. Bili su jako pažljivi prema maloj švrćolini, pazili je i čuvali. Imala sam mnogo više obaveza nego inače, pa sam malo više hvatala krivine što se posla tiče. Više sam vremena provodila u kuhinji, ugađajući im svakodnevno, ali moram priznati, imala sam i veliku pomoć. Ove nedelje sam se i ja podmladila, išla sa njima u parkić, na igralište, čitala bajke… Bilo je zaista sjajno…

Inače, pošto sam preskočila svoj petkovni ritual, sama sam nafrćkala kosu, pa sad to otprilike izgleda ovako:

U stvari, tako sam ja želela da ispadne :-), ali ja nisam moja sjajna Šišarka, pa prema tome, moraću sutra da skoknem biciklom do nje, pa će ona  da mi to tako “nabudži”.

Uh, opet sam nešto zalutala… da, opušteni petak mi je u stvari radni petak, nisam navikla tako, pa sam se zbunila nešto….

Danas sve nešto skačem, sa posla na posao, pa sad više ne znam ni gde udaram. Pored tog mog redovnog posla, i onog drugog posla (žene, majke kuvarice…), počela sam opet nešto malo i da pišem. Ne mislim ovog puta na ove “kratke forme” (ako kod mene nešto uopšte može da se nazove kratkom formom), nego sam krenula da pišem nešto što će ići u delovima. Moja profesorica književnosti mi je govorila da imam “Andrićeve kilometarske rečenice”. To je bilo još u osnovnoj školi, a ja evo od tad pokušavam da ih skratim, ali nekako ne ide. Uvek nekako odem u širinu, pa tako i ovde, na blogu. Krenula sam sa dve kategorije, a imam ih sad, pa već ne znam ni ja koliko. U stvari, mislim da ću čak morati malo i ovaj blog da preradim (kad dođe na red), pa možda i da ga podelim… ali, otom-potom…

Nego danas sam skuvala pasulj sa kolenicom, tako da će biti za dva dana, a mojim malim direktorima sam napravila i domaći sladoled od jogurta… znači sutra ništa ne kuvam 🙂

E tako, pošto sam danas svašta nešto radila, zato ovaj petak nije bio baš tako opušten, već je bio baš radni. I kad ovo nakucam i okačim, opet moram da zauzmem niski start i da se zavukam, ako treba i do jutra. Sad ću jedan bokal kafe da napravim, a bogami i činiju sladoleda da napunim, pa ćemo lepo, moja šolja i ja da se družimo celu noć… A sutra, pa sutra već počinje vikend 😀

(Naslovna slika pozajmljena je odavde)

Dopao vam se tekst? Slobodno ga podelite ili ostavite komentar 🙂

Nešto kuvamo u glavi, a nešto na šporetu... Ja sam Danijela Gikić, kreator sam i autor bloga „ŠtaSeKuva?“, ali sam pre svega majka dva divna dečaka. Ja sam jedna obična žena koja voli da kuva i ugađa svojim najmilijima. Često eksperimentišem u kuhinji i uživam u svakom zalogaju. Volim sve vrste salata i povrća, ribu i lagana mesa. Volim testo i testenine, a kolače obožavam. Uglavnom pravim jednostavna jela koja se pripremaju od lako dostupnih namirnica. Zbog svoje dece se trudim da očuvam tradiciju i običaje u svojoj kući, te sam iz istog razloga blog pokrenula i posvetila upravo njima. Želja mi je da od zaborava sačuvam jela koja su generacijama pripremana u mojoj porodici, kao i neka nova, koja u hodu isprobavam i uvrštavam u naš jelovnik. Blog „ŠtaSeKuva?“ osmišljen je da kroz razne recepte i male životne priče sačuva neke divne uspomene na meni drage ljude, ali i da bude svojevrstan podsetnik mojoj deci, jednoga dana kada odrastu. Recepti su detaljno opisani i dokumentovani fotografijama kako bi bili od koristi i početnicima u kuvanju.

No Comments

Leave a reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: