Special

Opušteni petak je – uspori malo…

E da, još jedan opušteni petak je pred nama. Ko zna koliko nas neće ni primetiti da je petak stigao. Svi negde žurimo i ne primećujemo neke sitnice, koje zaista život znače. Baš zato, danas neću pisati o tim nekim stvarima koje meni pričinjavaju zadovoljsto, a koje obično sebi priuštim petkom…

Baš kada sam se nakon napornog radnog dana, sa užasnom glavoboljom spremala na počinak, pre nego što sam ugasila računar, u news feed-u (iliti na zidu Facebook-a) izašla mi je ova pesma. Pročitala sam je i umesto da legnem da spavam, ostala sam budna još koji trenutak. Ovu pesmu sam poželela da podelim sa vama. Možda će vam se dopasti, možda neće. Mene je pesma dotakla i zato je ovde. Pre svega ovo će mi biti jedan podsetnik, da ponekad treba i da usporim. A onda, stavila sam je ovde  i da me podseti na neke osobe koje sam poznavala, koje su mi bile drage i koje sam volela, a koje su na žalost otišle prerano…

Pesmu vam prenosim u originalu, onako kako je to i napisano na Facebook stranici jedne neprofitne organizacije iz Beograda. Pročitajte je pažljivo, dobro razmislite o svemu i konačno donesite prave odluke u vašem životu…

Ovo nije trka, ovo je tvoj život - uspori malo...

Ovo nije trka, ovo je tvoj život – uspori malo…

SPORA IGRA

Da li si ikada gledao decu
na vrtešci ?
Ili slušao kako kiša
zapljuskuje zemlju ?
Da li si ikad pratio
leptirov haotičan let ?
Ili zurio u sunce
na zalasku ?
Bolje uspori.
Ne pleši tako brzo.
Vreme je kratko.
Svirka neće trajati večno.
Da li protrčiš kroz svaki dan
kao da letiš ?
Kad pitaš -Kako si,
čujes li odgovor ?
Kad se dan završi,
odlaziš li u krevet
sa sledećih stotinu poslova
koji jure kroz tvoje misli ?
Bolje uspori.
Ne pleši tako brzo.
Vreme je kratko.
Svirka neće trajati večno.
Kažeš li nekad svom detetu
– uradićemo to sutra-
i u svojoj žurbi
ne primetiš njegovu tugu ?
Da li si ikad izgubio kontakt
i dopustio da umre dobro prijateljstvo
samo zato što nisi imao vremena
ili nisi pozvao i rekao- Zdravo, kako si ?
Bolje uspori.
Ne pleši tako brzo.
Vreme je kratko.
Svirka neće trajati večno.
Kad trčiš da stigneš negde
propustiš polovinu zabave koja te tamo čeka.
Kad brineš i trčiš kroz dan,
isto je kao da si bacio neotvoren poklon.
Život nije trka.
Uspori.
Čuj svirku.
Pre nego što se pesma završi…

Pesmu je napisala tinejdžerka bolesna od raka. Htela je da vidi koliko će ljudi shvatiti njenu pesmu. Devojka je bila u poslednjoj fazi bolesti, u bolnici u Njujorku, a stihove je prosledio njen lekar – navodi se na Facebook stranici jedne neprofitne organizacije iz Beograda.

I zato uspori malo!

I zato uspori malo!

Dopao vam se tekst? Slobodno ga podelite ili ostavite komentar 🙂

Nešto kuvamo u glavi, a nešto na šporetu... Ja sam Danijela Gikić, kreator sam i autor bloga „ŠtaSeKuva?“, ali sam pre svega majka dva divna dečaka. Ja sam jedna obična žena koja voli da kuva i ugađa svojim najmilijima. Često eksperimentišem u kuhinji i uživam u svakom zalogaju. Volim sve vrste salata i povrća, ribu i lagana mesa. Volim testo i testenine, a kolače obožavam. Uglavnom pravim jednostavna jela koja se pripremaju od lako dostupnih namirnica. Zbog svoje dece se trudim da očuvam tradiciju i običaje u svojoj kući, te sam iz istog razloga blog pokrenula i posvetila upravo njima. Želja mi je da od zaborava sačuvam jela koja su generacijama pripremana u mojoj porodici, kao i neka nova, koja u hodu isprobavam i uvrštavam u naš jelovnik. Blog „ŠtaSeKuva?“ osmišljen je da kroz razne recepte i male životne priče sačuva neke divne uspomene na meni drage ljude, ali i da bude svojevrstan podsetnik mojoj deci, jednoga dana kada odrastu. Recepti su detaljno opisani i dokumentovani fotografijama kako bi bili od koristi i početnicima u kuvanju.

No Comments

Leave a reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: