Slučajnost ili šablon? Sećanja ili uspomene? Elem, dešava mi se često, u poslednje vreme, da nabasam na neki blog post koji je upravo na temu koju sam počela i ja da razrađujem. Napišem tako jedan deo teksta, nešto me prekine, pa moram nastaviti sledećeg dana ili nekom drugom prilikom. A onda se desi upravo to, da vidim taj dan ili sutradan, neko baš pisao na tu temu i već objavio tekst. Ok, znam, nismo ni svi isti i nemamo svi istu polaznu tačku, pa čak ni ugao gledanja, ali opet, što bi rekli, nije svejedno…
Da li je to samo slučajnost ili je pisanje šablon? Da li svi mi u jednom momentu počnemo da pišemo o nekim stvarima koje su univerzalne ili je to samo zbog godišnjeg doba? Leto je, pa hajde da pišemo o kalorijama, ili raspust je, ajde da se sećamo svog detinjstva ili nekih davnih dana…
E da, i ja sam se nešto setila one stare kuće što je na glavnom putu, da da, baš one na lakat… I ta naša kuća imala je taj čuveni ormar i te mirisne dunje na njemu, špajz i dumst tegle… Da, da, počela sam i ja o tome da pišem. Naime, to je trebalo da bude priča kojom bi se prijavila na jedan konkurs, ali nikako da je završim, onako da ja budem zadovoljna. I na kraju, odustah od tog konkursa, ali od priče ne. Ipak, kad pogledam u nazad, mnogo je sećanja za ovih (hmm), pa recimo “xx” godina…
I evo, opet slučajnosti…
Baš danas bio moj tata kod mene, svratio malo na kaficu. Uvek se obradujem kad tako navrati… Uglavnom, kad god se vidimo, imamo ovovremenske teme za razgovor. A baš danas, eto slučajnosti, nekako smo se prisetili onih starih dana u selu. Kako smo došli na tu temu za razgovor, ne znam. Samo znam da se opet pokrenulo to klupko sećanja, i ponovo su mi te slike u glavi. Dobro je, ponekad, uvući još nekoga u priču, u svoja sećanja… Evo, u tom razgovoru, čula sam još neke stare priče iz detinjstva moga oca, pa i njegovog oca…
Eh, samo kad se setim, svaki raspust nove priče sa sela, novi doživljaji… A kad pogledaš, nismo baš davno bili tamo, u njegovom rodnom selu. Baš danas smo moj tata i ja pričali kako bi trebali malo da odemo, da obiđemo… Dogovorili smo se da odemo jedan dan…
A što se te, moje priče tiče… e, pa ta “Mirisna dunja sa ormana” (naslov radne verzije moje priče), mislim da će ona morati još malko da se krčka u mojim mislima… bar dok ne odem opet malo tamo, da uzburkam još neka sećanja… A do tada uživajte …
Slučajnost ili šablon? Sećanje ili uspomene? (Naslovna fotografija je pozajmljena odavde)
Svi mi imamo neka lepa sećanja iz detinjstva. Nemoj da te brine što dobijaš ideje čitajući tudje postove. I sama sam to radila, što da ne? Ne kopiram nikog, jedino pišem svoje doživljaje.
Ja nemam sećanja na selo, jer nikada niko nisam imala tamo. A volim selo, rado sam odlazila i odlazim, već ovako matora! 😀
Čekaćemo tvoje priče! (Savet: nemoj pisati dugačke postove, već iz podeli u dva tri nastavka. Tako se lakše čitaju i radije, od dugačkih! I ja sam dobila ovakav savet od starijeg blogera od mene i, poslušala sam ga).
Ah ta sećanja… dobro je što ih imamo, znači živi smo :-). Znam da je normalno da inspiracija dolazi iz života i okruženja, kako mog tako i drugih, a isto tako nemam nameru nekog da kopiram, već eto, baš se tako zadesilo u poslednje vreme, ja napišem nešto, a neko baš taj dan objavio priču na tu temu… no dobro… nismo svi isti
A što se tiče dužine… uh, pa to je priča mog života, ja sve to tako lagačko, pa naširoko, nadugačko 😀 Šta ću, taka sam :-D, al potrudiću se makar da podelim priče na delove.
Samo polako ne mere zuriti sa tim. nece da pobegne nigde! Neka se krcka, da nadodje i porumeni i onda je posluzi ovde da probamo 😉 Sta htedoh, a da! Nema slucajnosti! Ne postoje! Sve su to neki znakovi samo ih mi ne citamo, ne obaziremo se! a to nije ni lose, jer tu ima mnogo stranputica i treba da se pazi i dobro promisli. Al’ ko da misli na danasnje vreme kad su ljudi u … eto 😀
Slažem se duledudule, u svemu… al ponekad ipak treba malko usporiti, zastati, osmotriti i te čuvene “znakove pored puta”… a što se krčkanja tiče, ne žurim se ja nigde, ja ti sve inače tako, polako 😉
Tako i treba. Da da i ja se slazem za osmatranje, sto je brzo to je kuso… 😀
🙂